Tokom cele godine, na Divčibare dolaze radoznali posetioci iz cele zemlje.
Među njima ima pravih avanturista i ljubitelja pešačkih tura, onih koji žele malo odmora od gradske vreve, ljubitelja dobre hrane i planinskog vazduha, i uopšte, gostiju svih dobi i različitih potreba.
Divčibare ne samo da nude aktivan planinski odmor, već se preporučuju i onima sa hroničnim zdravstvenim tegobama, rekonvalescentima i ljudima slabijeg zdravstvenog stanja kojima je izvrsna klima Divčibara preporučena za osnaživanje i oporavak.
Ukoliko planirate da se zaputite na Divčibare, sigurno vas zanima šta videti i obići dok ste tamo, kakvih sve prirodnih lepota ima u ovom kraju, da li se u blizini nalaze mesta vredna obilaska, ima li na Divčibarama kulturnih i zabavnih manifestacija i slično.
Na neka od ovih pitanja pokušaćemo da odgovorimo u nastavku teksta.
Za početak, iznećemo neke osnovne podatke o Divčibarama koje bi trebalo da znate. Prvo i veoma važno – Divčibare nisu planina.
Divčibare su planinsko polje i mesto u srcu planine Maljen, okruženi maljenskim visovima sa kojih se pruža fantastičan pogled – maljenski visovi jedna su od atrakcija o kojima će posebno biti reči.
Divčibare se nalaze na 980 metara nadmorske visine i karakteriše ih izuzetno pogodna klima.
Geografski položaj je izuzetan, što uslovljava povoljnu klimu, kao i dobru povezanost ovog regiona sa gradovima u Srbiji.
Dakle, vežite se, putujemo na Divčibare – biser planine Maljen.
*** Pogledajte ponudu apartmana na Divčibarama ***
Šta videti na Divčibarama?
Ljubitelji Divčibara reći će vam da ova regija predstavlja idealnu sponu prirode i turizma.
Nepretenciozan i za pojedine posetioce čak i previše miran, divčibarski kraj je prava oaza planinskog spokoja, pun prirodnih lepota i zdravih aktivnosti.
Na Divčibarama ima puno tekućih voda, izvora i vodopada. Kraj je bogat biljnim i životinjskim svetom, a neke od stanovnika Divčibara srešćete kraj brojnih reka i rečica.
Krajolik ovog kraja očarava u svako doba godine.
Divčibare je posebno dobra destinacija za obožavaoce pešačenja.
To je pitom kraj sa atraktivnim visovima i vidikovcima sa kojih se pogled pruža preko šarenolikog krajolika, pa sve do veoma udaljenih planinskih masiva.
Samo mesto Divčibare je skromno po veličini, ali bogato lokalnim duhom. Divčibare su malo mesto, sa malom pijacom, ali i restoranima na dobrom glasu.
Svi se slažu da odmor na Divčibarama ne treba da prođe bez kvalitetne domaće kuhinje koja se ovde nudi.
Dok ste na Divčibarama, svakako treba obići pešačke staze i maljenske vrhove.
Ukoliko dolazite na zimovanje, nema sumnje da ćete obići divčibarske ski staze; na Maljenu postoje dve veće ski staze i više manjih nagiba pogodnih za decu i početnike.
Na Divčibarama se turistička sezona nikada ne zatvara, pa tako možete posetiti ovo prijatno planinsko odmaralište u toku čitave godine.
Bilo da dolazite na vikend tokom jeseni ili proleća, boravite na Divčibarama tokom leta ili zime, sigurni smo da ćete pronaći idealnu kombinaciju aktivnosti i atrakcija za obilazak.
U nastavku govorimo o nekoliko najpopularnijih divčibarskih aktivnosti i atrakcija koje su ostavile najbolji utisak na goste.
Prirodne lepote Divčibara
Izuzetna klima i karakterističan maljenski predeo omogućavaju da u planinskom turizmu na Divčibarama uživate u svoj punoći koju ovaj kraj nudi.
Šetajući divčibarskim krajem, uživaćete pokraj brojnih izvora i voda, udišući čist planinski vazduh.
Divčibare se mogu pohvaliti dobro obeleženim pešačkim stazama kojima se uspinje do mnogobrojnih maljenskih visova.
Možemo reći na maljenski visovi u pravom smislu okrunjuju Divčibare i svakako ih vredi obići.
Vrhovi i vidikovci Divčibara
Na Maljenu postoji više atraktivnih visova i vidikovaca, a najpopularniji su Crni vrh, Kraljev sto, Golubac i Paljba.
Ni stali maljenski vrhovi i visovi nisu za propuštanje, ukoliko ste raspoloženi da ih obiđete što više i uživate u prekrasnom pogledu na okolinu.
Kraljev sto je najviši vrh Maljena, nazvan po caru, tada kralju Dušanu.
Sa Kraljevog stola pogled ‘puca’ preko obližnjeg krajolika i daljih planina, a u prozračnim danima, sve do Avale ili Kopaonika. Do Kraljevog stola možete doći i vozićem koji saobraća iz centra Divčibara.
Crni vrh je drugi po visini i jednako popularan. Ime nosi po gustoj crnogoričnoj šumi kojom je obrastao.
Do Crnog vrha se dolazi putem kroz šumu borova i ovaj uspon je malo zahtevniji, ali je pogled sa vrha potpuno isplativ.
Do ovog visa se možete popeti i žičarom u sklopu ski staze Crni vrh.
Popularan je i vis Golubac, nazvan po divljim golubovima koji su nekada nastanjivali šume na njegovim padinama. Sa vidikovca na Golupcu vide se valjevska naselja i šarena polja.
Dok ste na Divčibarama, možete obići još i visove Veliko brdo, Stražara, Velika pleć i Zabala.
Takođe, posetioci vole i od ovih niži Ljuti krš, do kojeg vodi istoimena pešačka staza.
Reke, izvori i vodopadi Divčibara
U ovoj regiji možete naići na brojne reke, potoke i izvore voda. Maljen je izvorište većeg broja reka koje pripadaju Kolubarskom i Zapadnomoravskom slivu.
Reke Crna reka, Bukovska reka, Krčmarska reka, Kozlica, Paklešnica i Manastirica ulivaju se u Kolubaru.
Reke Crna Kamenica, Bela Kamenica, Rosićka reka, Ražanska reka i Čalački potok ulivaju se u Zapadnu Moravu.
Sve ove reke putuju kroz živopisni maljenski krajolik ka svojoj krajnjoj odrednici u koju se naposletku ulivaju.
Crna reka – Posebno atraktivna za posetioce je Crna reka, čiji je gornji deo toka veoma interesantan.
Ova reka ima dva izvorišta i tako svojim gornjim tokom okružuju Ljuti krš, greben do kog izletnici mogu stići za oko trideset minuta od Divčibara.
Padine Ljutog krša imaju izuzetno strm nagib ka samoj reci, tako da se grebenu može prići jedino veoma uzanim delom tla.
Fantastičan je pogled sa Ljutog krša na kanjon Crne reke. Do Ljutog krša postoje istoimena staza i pešačka tura.
U ovom predelu reka formira i nekoliko vodopada, a sam kraj je raskošno obrastao četinarima i listopadnom šumom.
Takođe, ovde postoje izvori čiste vode za piće, dok se na reci napajaju divlje životinje. Na ova pojila dolaze srne, plemeniti stanovnici Divčibara.
Bukovska reka – Bukovska reka izvire ispod jednog od poznatih maljenskih vrhova, Golupca. Crna reka je njena pritoka, a onda i Kozlica.
Na svom putu se Bukovska reka sreće sa rekom sa planine Povlen i ponire da bi kod Bogatića izronila kao nova reka, Gradac.
Manastirica – Izvorište reke Manastirice nalazi se pod najvišim maljenskim vrhom, Kraljevim stolom.
Njen gornji tok je posebno interesantan za svakoga ko posećuje Divčibare, jer se na njemu nalazi poznati vodopad Skakalo.
U Manastiricu se dalje uliva Krčmarska reka, a kasnije se sreće sa Paklešnicom.
Dve reke dalje teku kao Ribnica i ulivaju se u Kolubaru. Tok Manastirice veoma je lep, krajolik je bogat jelama i bukvama.
Vodopad Skakalo – Vodopad Skakalo deo je gornjeg toka Manastirice, čije brze vode preko kaskada padaju između Kraljevog stola i vrhova Veliko brdo i Orlovac.
Vodopad ima pad od punih 20 metara, a zbog kaskada izgleda kao da poskakuje, po čemu je i dobio ime.
Ovaj vodopad važi za jedan od najlepših u Srbiji, a posetioci navode da najlepše nakon kiša ili tokom proleća, kada su tokovi reka najobilniji vodom.
Obilazak vodopada Skakalo zahteva dobru kondiciju, tako da nije preporučljiv osobama koje nemaju dobru kondiciju, kao ni maloj deci.
Do vodopada se stiže relativno lako, budući da se nalazi nedaleko od magistrale Valjevo – Mionica – Divčibare.
Na putu postoje precizne oznake, tako da ne možete promašiti, a nedaleko od skretanja za stazu ka ovoj prirodnoj atrakciji nalazi se bezbedan parking.
Ukoliko odlučite da obiđete prelepi vodopad Skakalo, budite spremni na zahtevniji teren. Put ka vodopadu je strm i naporan, pogodan za fizički spremnije turiste i avanturiste.
Crna Kamenica – Reka Crna Kamenica izvire pod visom Golubac i ima nekoliko izvorišnih tačaka.
Ova reka protiče kroz samo Divčibare i deo je priče o nastanku imena ovog mesta. Naime, nekada se mlada pastirica utopila u ovoj reci.
Po tome je mesto dobilo naziv ‘devojačko bare’, odnosno Divčibare.
Crna Kamenica dalje teče kroz živopisnu klisuru i formira vodopade, a potom se u nju uliva Čalački potok. U Tometinom polju se Crna Kamenica sreće sa Belom Kamenicom.
Zajedno, ove dve reke čine reku Kamenicu i teku dalje ka svom ušću u Zapadnu Moravu.
Čitav tok ovih reka je izrazito raskošan i živopisan, no, po svojoj lepoti se izdvaja Vražji vir. Vražji vir je mesto u kanjonu Crne Kamenice.
Markovi čanci i Bela stena – Markovi čanci su jedan od maljenskih izvora.
U Proslopu, kako se naziva deo u blizini sela Krčmar, na put sa Maljena u selo, iz stene ističe čista planinska ledena voda. Lokalno stanovništvo nazvalo ga je Markovi čanci po – Kraljević Marku.
Prema predanju, Marko Kraljević je, prolazeći krajem, primetio kako se voda razliva iz stene, a pošto ga je morila žeđ, želeo je da okusi hladne planinske vode, no, to mu nije pošlo za rukom.
Njegov verni i u pesmi opevani konj Šarac rešio je problem.
Videvši kako se Marko muči da se napije izvorske vode, Šarac je kopitima načinio dve rupe da zadrže vodu, i njegov se gospodar napojio.
Dva udubljenja Šarčevih kopita oblikom podsećaju na čančiće, pa je ovaj izvor po njima. No, nisu ga nazvali Šarčevi čanci, već Markovi.
Idući potokom od Markovih čanaka prema Krčmarskoj reci, radoznali putnik naići će na izvor iz pukotine masiva Bele stene, na desnoj strani toka Krčmarske reke.
Masiv Bele stene ovde se izdiže okomito, pod gotovo pravim uglom u odnosu na reku.
Todorčićev zabran – Izvor na Todorčićevom zabranu takođe je interesantan.
Nalazi se na levoj strani kraka Crne reke, nedaleko od puta za selo Krčmar i maljenskog visa poznatog pod imenom Stražara. Voda izbija iz kamena, a mlaz je veoma snažan.
Aktivnosti na Divčibarama
Ukoliko želite da posetite Divčibare, sigurno vas interesuje kakve sve aktivnosti su vam na raspolaganju.
One se razlikuju u zavisnosti od doba godina, a ono što je sigurno jeste da i tokom letnje i zimske sezone, ali i tokom proleća i jeseni na Divčibarama možete dobro da se provedete.
Tokom meseci u kojima na Divčibarama nema snežnog pokrivača, a posebno na leto ili u ranu jesen, kada je vreme prijatno i nema padavina, možete se okušati u pešačenju po maljenskim visovima, istraživanju krajolika, ali i nekim od sadržaja koje nudi turistički centar.
Avantura park i zip-line
Avantura park i zip-line su sadržaji koji nude adrenalinske aktivnosti u toplijim delovima godine. Avantura park se nalazi blizu ski staze Crni vrh.
Obuhvata poligon sa raznim preprekama koje treba savladati – Survivor iskustvo na Divčibarama.
To je i zip-line spust, za one koji se ne plaše visine. U jeku letnje sezone, najtoplijim mesecima, julu i avgustu, Avantura park radi od 10 ujutro do 5 popodne svakog dana.
U mirnijem delu godine, tokom meseca juna i septembra, otvoren je samo subotom i nedeljom.
Vožnja žičarom
Ski staza Crni vrh opremljena je žičarom sa dvosedima, koju tokom zimske sezone aktivno koriste skijaši, no, u toku meseci bez snega, sa žičare možete uživati u prelepoj panorami divčibarskog kraja. Vožnja je jeftina, a pogled neprocenjiv.
Dok se vozite žičarom, uživaćete u pogledu na samu stazu i njenu šumom obraslu okolinu, te i planinske masive u okruženju, kao što su Povlen, Suvobor, Medvednik, Golija i druge.
Pešačke staze
Svu lepotu planine Maljen i Divčibara doživećete u njenoj punoći ako se upustite u pešačenje maljenskim stazama.
One su veoma dobro trasirane, održavane i pravilno obeležene, tako da ih nije teško pratiti.
Na stazama postoje markacije (crveni krug sa belom sredinom, na stablima, kamenu, itd.), a sa mesta jedne već možete videti i sledeću ili čak naredne dve. Na Maljenu postoji pet obeleženih pešačkih staza.
Ukoliko niste spremni da sami istražujete ovaj kraj, stazama Maljena se možete zaputiti i u pratnji lokalnih vodiča.
Pešačke staze na Divčibarama su Golubac, Paljba, Ljuti krš, Velika pleća i Crni vrh.
Golubac – Staza Golubac počinje od centra Divčibara, pored crkve Svetog Pantelejmona, te hotela Maljen.
Staza je prilično pitoma, prolazi kroz vikendice i livade, sve do borova, gde se nalaze i prve smernice, skretanja za Golubac i Paljbu.
Nakon putokaza, vis Golubac ostaje na vidiku, a staza vodi do vrha koji se nalazi na 1044 metra nadmorske visine.
Sa vrha se mogu videti planine Povlen, Medvednik, Jablanik i Magleš, kao i Cer. Sa Golupca se mogu videti i drugi maljenski visovi, kao i cela visoravan.
Stazu Golubac mnogi preporučuju kao uvod u maljenske staze, budući da nije mnogo zahtevna i da se sa njenog cilja može dobro sagledati čitava konfiguracija i položaj ovog kraja.
Paljba – Staza Paljba zavija levo u odnosu na crkvu i prelazi preko potoka Žujan, vodeći najpre kroz borovu šumu, pa kroz livade i vikendice.
Zatim izbija na asfaltni put za Kaonu, kojim se nastavlja desno 50 metara.
Prelazi se na desnu stranu puta i usponom kroz mlade borove stiže se do visa Paljba, koji se nalazi na 1051 metar nadmorske visine.
Sa paljbe se vide drugi visovi i divčibarska visoravan. Ispod samoga vrha postoji vidikovac sa kog se mogu videti Rosići, Skakavci, Ražana i gradić Kosjerić.
Ljuti krš – Staza Ljuti krš počinje asfaltnim putem za Mionicu i glavni grad, a nakon prolaska pored hotela Crni vrh, makadamski put obeležen putokazom vodi dalje kroz vikendice i šumarke.
Posle vikendica, put zavija udesno kroz šumu i preko potoka, do putokaza za Ljuti krš i Stražaru.
Pošto izbije na greben, staza se uspinje ka vrhu na nadmorskoj visini od 962 metra.
Pogled sa ovog visa vrlo je lep; obuhvata predeo Golupca sa jedne strane, a predeo Crne reke, sa druge, pružajući se ka Bačevačkom visu, Pejaru i Čubrici.
Ova staza zalazi u prirodni rezervat druge kategorije Crna reka. Fenomenalan pogled i netaknuta priroda čine ovu stazu jednom od omiljenih na Maljenu.
Velika pleć – Staza Velika pleć kreće se asfaltnim putem ka velikoj ski stazi, a otud levo pored Pančevačkog odmarališta, zatim se uspinje do raskršća sa kog se skreće udesno. Staza vodi između vikendica do zaravni sa putokazima za Veliku pleć levo i Crni vrh.
Put prolazi kroz mešovitu borovu, jelovu i brezovu šumu, grebenom ka vrhu Velika pleć na visini od 1037 metar nadmorske visine. Vrh je dobio ime po svom neobičnom obliku koji podseća na plećku, posmatran sa okolnih visova.
Crni vrh – Staza Crni vrh počinje istim putem kao i staza za prethodno pomenuti vrh, Veliku pleć. Od putokaza za dva vrha staza vodi uzbrdo i pravo, neprestano se uspinjući. Nema prepreka, ali put zahteva povremeno odmaranje.
Crni vrh je drugi po visini među maljenskim vrhovima i nalazi se na 1098 metara nadmorske visine.
Sa ovog vrha pogled je nezaboravan. Mogu se videti Medvednik, Jablanik, Povlen, Tara i Zlatibor, a po vedrom danu i planinski masiv Kopaonika.
Sa Crnog vrha se mogu videti i Golija, Zvezda, Sokolske planine i Jelova gora, dok se u uslovima naročite vidljivosti u daljini vide i obrisi velikog Durmitora. Prema iskustvima posetioca, naročito je čudesna zora na Crnom vrhu.
Vožnja džipom
Još jedan uzbudljiv način da doživite Divčibare jesu organizovane ture džipom! Traju do četiri sata i obećavaju nesvakidašnje iskustvo.
Vožnja je off-road, uz pratnju iskusnih vodiča i vozača. Na ovim turama se mogu obilaziti i vidikovci i druge planine u okolini.
Cena džip avanture na Divčibarama je 60 evra prema poslednjim podacima, a sama vožnja je nezaboravno iskustvo.
Skijanje
Skijanje na Divčibarama je pravi užitak. Ova destinacija je veoma pristupačna iz raznih gradova Srbije, a samo mesto je pogodno i za zimovanje sa decom.
Divčibare raspolaže sa dve ski staze, opremljene žičarom i liftom. Zimski turizam na Divčibarama je u porastu nakon otvaranja Divčibare ski resort-a.
Najveća staza na Divčibarama je staza Crni vrh. Dugačka je 850 metara, opremljena žičarom sa dvosedima, a na samom vrhu nalazi se i odličan planinski restoran i bar sa fantastičnim pogledom na stazu i okolinu.
Sama staza je zahtevnija i pogodna za već iskusne skijaše, ali se ovde mogu uzeti i časovi skijanja, individualni ili grupni.
Ski staza Crni vrh je dobro održavana, a danas poseduje i sistem za osneživanje, tako da na njoj ne manjka snega.
Staza Centar je nešto kraća i odlikuje se fenomenalnim pogledom. Ljubitelje zimskog sporta raduje i mogućnost noćnog skijanja, koje je na ovoj stazi popularno.
Na ski stazi Centar postoji škola skijanja, a sama staza je opremljena vučnim liftom.
Divčibarske manifestacije
Osim adrenalinskih aktivnosti, poput Avantura parka, vožnje zip-line-om, žičarom, off-road vožnjom i nezaobilaznog pešačenja po okolini i uspona na maljenske vrhove i vidikovce, na Divčibarama možete uživati i u nekim lokalnim festivalima i manifestacijama.
Lekovite staze – Manifestacija Lekovitim stazama valjevskih planina organizuje se u prvim danima meseca juna i namenjen je slavljenju lekovitog rastinja ovog kraja.
Tokom ovog festivala, posetioci mogu obići divčibarska polja i naučiti ponešto o lekovitim biljkama koje ovde rastu.
Pored sakupljanja bilja i učenja o njihovim lekovitim svojstvima, učesnici pripremaju i lekoviti divčibarski čaj. Cilj ovog festivala je očuvanje tradicije narodnog travarstva na Divčibarama.
Dani gljiva – Festival po kom je divčibarski kraj naročito popularan jesu Dani gljiva Divčibare, koji se organizuju u mesecu oktobru.
Organizator festivala je Gljivarsko društvo iz Valjeva. Festival se odvija kod hotela Heba.
Mountain Music Fest – Mountain Music Fest je muzički i umetnički festival koji se održava u prekrasnom ambijentu maljenske prirode, na Crnom vrhu.
Aktivnosti za najmlađe
Odmor na Divčibarama može biti idealan odmor za čitavu porodicu. Divčibare važe za relativno mirno odmaralište, pogodno za svačiji uzrast, mada u toku sve popularnije skijaške sezone ovde ume da bude i gužva.
Što se tiče mališana, Divčibare ima lepu ponudu i za njih.
Osim boravka na svežem planinskom vazduhu koji će im i sam po sebi goditi, mališani ovde mogu da nauče da skijaju, a mogu sa vama istraćiti i neke od udaljenijih lepota divčibarskim vozićem!
U okviri Divčibare ski resort-a sada postoji i poseban poligon za obuku skijanja.
Obukom rukovode iskusni instruktori, a časovi su prilagođeni za svakoga. Postoje tri nivoa kursa, a časovi su u trajanju od 45 minuta.
Ako Divčibare posećujete sa decom u neko drugo doba godine, onda je turistički vozić idealno rešenje za obilazak prirodnih lepota ovog kraja.
Vozić vodi i do udaljenijih tačaka, poput vidikovaca Paljba i Kraljev sto, vodiči su veoma ljubazni i umeju da animiraju publiku.
Turistički vozić Divčibara kreće iz samog centra mesta, a postoji nekoliko termina u toku dana.
Izleti sa Divčibara
Ukoliko na Divčibarama boravite duže, možda se pitate šta biste mogli obići dok ste smešteni u ovom lepom odmaralištu na Maljenu.
Sa Divčibara možete skoknuti do Valjeva, banje Vrujci ili obići neke od manastira valjevske regije, poput Lelića, Bogovađe, Jovanje, Ćelija, Pustinje i Dokmira.
Nedaleko od Divčibara nalazi se i živopisno mesto Mionica sa okolinom. Dobra preporuka je i obilazak veštačkog jezera Rovni, koje okružuju prelepi vidikovci.
Za početnu poziciju, svakako će vam trebati neki dobar i proveren smeštaj, a u tome vam možemo pomoći. Pogledajte ponudu najboljeg smeštaja na Divčibarama.
