Karakteristični reljef planine Maljen, u čijem se srcu nalazi poznato turističko mesto Divčibare, obezbeđuje izuzetno povoljne klimatske uslove divčibarske visoravni.
Zahvaljujući odlikama Maljena, čiji visovi čuvaju Divčibare od jakih udara vetra, ovo mesto je prava vazdušna banja.
Maljenski visovi ne samo da pogoduju razvoju bogatog biljnog i životinjskog sveta na Divčibarama, već omogućavaju izletnicima da sa prelepih vidikovaca sagledaju okolni krajolik, a kada su uslovi vidljivosti povoljniji, čak i veoma udaljene planinske masive.
Sa divčibarskih, odnosno maljenskih vrhova i vidikovaca mogu se po vedrom danu videti veoma udaljeni delovi naše zemlje, a pogled ponekad seže i do Republike Srpske.
Veoma pogodna lokacija i pristupačnost planine Maljen i Divčibara čine ovo mesto jednom od najpopularnijih planinskih odmarališta u zemlji.
Ukoliko posećujete Divčibare, topla je preporuka da se obiđu i neki od maljenskih vrhova.
A pre nego što se upustite u obilazak Divčibarskih vidikovaca i vrhova, preporuka je da izaberete proveren i lep smeštaj. U tome vam mi možemo pomoći, pogledajte našu preporuku apartmana OVDE.
Visovi Maljena tek se neznatno uzdižu iznad divčibarskog polja, koje leži na 980 metara nadmorske visine, te do njih uglavnom nije teško doći, a pešačenje na svežem maljenskom vazduhu svakako se isplati.
U nastavku govorimo o najlepšim vrhovima i vidikovcima Maljena i Divčibara.
Vrhovi i vidikovci Maljena i Divčibara
Sa maljenskih vrhova i vidikovaca možete da uživate u pogledu na predivne pejzaže u okolini, ali i planine Šumadije, čak do samog Kopaonika.
Sa Maljena se mogu videti Zlatibor, Tara, Zvezda, Golija, Sokolske planine, a ponekad i daleki Durmitor.
Avalski toranj i Rtanj takođe mogu da se vide sa nekih tačaka na Maljenu.
Da biste videli udaljene masive poput Kopaonika ili Durmitora, potrebni su izuzetno povoljni uslovi vidljivosti, odnosno bistar vazduh kakav obično biva u sunčanim danima nakon obilnih kiša.
Do vrhova i vidikovaca koji okružuju Divčibare nije teško doći iz samog turističkog mesta.
Staze za pešačenje su dobro obeležene, a u zavisnosti od cilja, do vrhova i vidikovaca je potrebno oko pola sata do jednog sata pešačenja.
Pre nego što opišemo neke od najlepših visova i vidikovaca Divčibara, nabrojaćemo najznačajnije maljenske vrhove po visini:
- Kraljev sto (1104 m)
- Crni vrh (1098 m)
- Veliko brdo (1061 m)
- Stražara (1061)
- Paljba (1051 m)
- Golubac (1044 m)
- Velika pleć (1037 m)
- Zabala (1011 m)
- Vlasovi (1003 m)
Kraljev sto
Kraljev sto svakako zaslužuje kraljevsko mesto među maljenskim vrhovima. Ovo je najviši vrh planine Maljen, na 1014 metara nadmorske visine.
Kraljevsko ime ovaj vrh nosi prema jednom od najvećih vladara naše srednjevekovne istorije – Dušanu Silnom.
Naime, u vreme dok se još nije ovenčao carskim vencom i dok je nosio kraljevski titulu, Dušan je na mestu Kraljevog stola postavio logor tokom jednog pohoda protiv Ugara, odnosno Mađara. On je iz Prizrena doveo vojsku na Maljen i tu se ulogorio.
Kralj je poslao trupe na neprijatelje u kolubarsku dolinu, dok su on i njegova pratnja na uzvisini čekali ishod bitke.
Glasnik je kralju uskoro doneo vest o velikoj pobedi nad ugarskom vojskom. Posle pobede, Dušan je sišao do utvrde Bela stena, takođe na Maljenu.
Pošto je izvršio smotru vojske i sve što je bilo neophodno, zaputio se natrag ka Prizrenu.
U spomen na ovu pobedu i kraljev boravak na maljenskom vrhu, narod mu je nadenuo ime Kraljev sto.
Kraljev sto i okolina bili su poprište ljutih okršaja u mnogo skorijoj istoriji.
Tokom Kolubarske bitke, koja je vođena između 16. novembra i 15. decembra ratne 1914, ovde su se odigravale borbe, o kojima svedoče i još vidljivi ostaci rovova.
Vrh i vidikovac Kraljev sto je izuzetno mesto, u svakom smislu.
Mesto na kom su se odigravali značajni istorijski događaji, ali na kome u mirnim danima vlada pravi planinski spokoj. Do najviše tačke na Maljenu je lako doći.
Nalazi se na par minuta hoda od vojnog objekta, koji nije otvoren za posetioce.
Kada je reč o pogledu sa Kraljevog stola, ovo je jedan od vidikovaca koji oduzimaju dah. Sa Kraljevog stola mogu da se vide Povlen, Medvednik, Jablanik, Zlatibor i Tara.
U danima sa dobrom vidljivošću pogled sa Kraljevog stola seže sve do Avale.
Prošetajte do ‘kraljevskog’ vrha na Maljenu tokom svog boravka na Divčibarama, uživajte u prekrasnom vidikovcu i kročite kroz istoriju!
Crni vrh
Tokom boravka na Divčibarama, obilazak Crnog vrha je nezaobilazan. Crni vrh je drugi po visini vrh na Maljenu i još jedna omiljena tačka za ljubitelje planinskih šetnji.
Ime je dobio po gustoj crnogoričnoj šumi kojom je većim delom obrastao.
Nekada su se planinski venci oko Divčibara, odnosno Maljen, Povlen i Suvobor, nazivali zajedničkim imenom Karadag, što u prevodu sa turskog znači ‘crna gora’.
Crna gora se tako nazivala u sedamnaestom veku, a naše stanovništvo je nastavilo da upotrebljava naziv do kraja osamnaestog.
Tek na prelazu osamnaestog u devetnaesti vek, naziv Crna gora je počeo da izlazi iz upotrebe.
Maljen se otad naziva samo ovim imenom. Naziv Karadag poticao je takođe od tamnozelenih crnogoričnih šuma na ovim planinama.
Crni vrh je tako zadržao nešto od ovog nekadašnjeg naziva za Maljen i druge planine. Crni vrh se nalazi na 1098 metara nadmorske visine na obali Crne Kamenice.
Sa Crnog vrha se, kao i sa Kraljevog stola, pruža fantastičan vidik. Sa ove tačke mogu se videti obližnje planine, a pogled seže do Kopaonika. Mogu se videti već pomenuti Medvednik, Jablanik, Povlen, Tara i Zlatibor.
Sa ovog vrha se vide i Sokolske planine, Jelova gora, Golija i Zvezda. Kada su uslovi vidljivosti naročiti povoljni, sa Crnog vrha možete videti čak i veoma udaljeni planinski masiv Durmitor. Uspon na Crni vrh nije zahtevan, a vredan je svakog koraka.
Ljubitelji planinskog turizma i planinarenja kažu da je zora na Crnom vrhu iskustvo koje treba doživeti.
U ranim satima kada vrh dodiruju nežni iskošeni zraci sunca, planinske padine i njihova seoca još uvek spokojno spavaju, zasenčeni tamom noći.
Krajolik podseća na beličasto more iz koga jedan za drugim niču okolni visovi i delovi pejzaža, kako zora odmiče.
U ranu zoru, sa Crnog vrha videćete vis Subjelu, pa naselja Tometino polje, Skakavci, Rosići i gradić Kosjerić.
Na padinama Crnog vrha nalazi se i najveća ski staza na Divčibarama, mesto koje valja posetiti bez obzira da li na Divčibare dolazite zbog skijanja ili ne.
Posebna atrakcija na ovoj lokaciji je i relativno nov planinski bar i restoran sa sjajnom ponudom i fenomenalnim pogledom na okolne šume i stazu.
Veliko brdo
Vrh Veliko brdo nalazi se na 1061 metar nadmorske visine i jedan je od omiljenijih među izletnicima.
Sa ovog vrha mogu se videti neke od planina kao i sa Kraljevog stola i Crnog vrha. No, sa Velikog brda pre svega se pruža lepo pogled na kolubarske zaseoke i sela.
Sa Velikog brda može se videti i varošica Mionica. Neki od najboljih domaćih sireva iz ovog kraja proizvode se upravo u živopisnoj Mionici.
Veliko brdo je jedna od tačaka na pešačkoj turi na kojoj se obilaze ovaj vrh, vodopad Skakalo i druga mesta.
Ova šetnja nije za manje spremne osobe i uglavnom se preporučuje mladima i onima u dobroj kondiciji.
Paljba
Vidikovac i vrh Paljba omiljeno su odredište mnogih izletnika. Paljba se nalazi na 1051 metar nadmorske visine i sam vrh je okrenut ka jugu. I sa njega se mogu videti Povlen, Jablanik i Medvednik, kao i Magleš.
Do ovog vidikovca je izuzetno lako doći, budući da je pristupačan i vozilima.
Dakle, ukoliko ste na proputovanju divčibarskim krajem ili prosto niste ljubitelj pešačenja, do Paljbe možete lako doći i automobilom.
Prema mišljenju mnogih turista, vidikovac Paljba je jedan od najlepših na Maljenu i Divčibarama. Svakako ga ne bi trebalo zaobići, bilo da ste u prolazu ili odsedate negde na Divčibarama.
Golubac
Vrh Golubac je još jedan od omiljenih maljenskih visova sa kog se pruža fantastičan pogled.
Ovaj maljenski vrh se nalazi na 1044 metra nadmorske visine i na njegovim padinama preovladava mešavina četinara i listopadnih stabala.
Golubac je, naravno, kao što i samo ime jasno govori, nazvan po golubovima.
Šume Golupca su u neka starija vremena bile naseljene divljim golubovima.
Danas na Golupcu nema toliko divljih golubova, ali je ostao karakterističan naziv.
Pogled sa Golupca godi oku. Sa ovog vrha se mogu videti valjevski krajolik i njegova sela, a pejzaž je prošaran šarenolikim poljoprivrednim dobrima.
Velika pleća
Velika pleća je maljenski vrh sa koga se takođe pruža veoma lep vidik, no, možda je zanimljiviji i sam izgled Velike pleći viđen sa drugih visova.
Naime, kada se posmatra sa visine, ovaj vis podseća na plećku.
Stražara
Vis Stražara, osim fantastičnog pogleda koji obuhvata čitavu divčibarsku visoravan, ima i veliki istorijski značaj.
Naime, ime Stražara potiče iz vremena austrijske uprave u našoj zemlji, tokom odmeravanja snaga sa Turskom imperijom.
Tokom austrijske uprave, između 1718. i 1739. godine, preko Divčibara se pružala austrijsko.turska granica koja je samo Divčibare delila na dva dela.
Ova dva dela podrazumevala su takozvane Pitomine i Divčibare u užem smislu.
Na visu koji na ovaj način preseca Divčibare bila je smeštena austrijska pogranična posada, to jest, hajdučka pogranična straža koju su činili stanovnici iz lokalnih mesta; u najvećem broju tu je bilo žitelja sela Krčmari.
Stražara je, dakle, dobila ime po ulozi koju je imala u osamnaestom veku, tokom austrijske uprave.
Sa Stražare se pruža veoma lepo pogled preko celih Divčibara, vide se i drugi maljenski visovi, druge planine, te i samo Valjevo.
Ljuti krš
Ljuti krš je jedan od nižih vidikovaca u divčibarskom kraju, na nadmorskoj visini nižoj od same visoravni, no, mesto koje je za mnoge omiljeni, ako ne i najlepši divčibarski vidikovac.
Ljuti krš se nalazi na 962 metra nadmorske visine.
Ovaj vrh je odrednica na istoimenoj pešačkoj stazi koja upravo po njemu i nosi naziv.
Sa Ljutog krša pogled seže ka Golupcu, na jednoj strani, a prema Crnoj reci, Bačevačkom visu, Čubrici i Pejaru na drugoj.
Rior
Uzvišenje Rior nalazi se na 882 metra nadmorske visine i do njega je potrebno pešačiti nekoliko sati, no, pogled sa Riora je veoma lep, a samo mesto ima i istorijski spomenik.
Na Rioru se nalazi spomen-kosturnica palih boraca Drugog svetskog rata.
Rior je omiljen među ljubiteljima biciklizma, pošto se do njega može doći biciklističkom stazom koja vodi do samog uzvišenja.
