Divčibare – manastiri u okolini

Putovanja predstavljaju sponu između nas i prošlosti, ali takođe i između nas i budućnosti, jer nam ne daju da zaboravimo ono što smo nekada bili, kako ne bismo postali nešto što nikada nismo trebali da budemo.

Kako bismo se otrgli osećanju da je sve sada, i da je ono što je bilo nevažno.

Na koji način se ovako nešto događa?

Ideja koja stoji iza ovoga je da makar i tokom najkraćeg putovanja, obiđemo neki kulturno istorijski spomenik – i da, naša zemlja je bogata ovakvim znamenitostima.

Od obilaska Vinče, gde je nađeno arheološko nalazište staro od pre više hiljada godina (sa artifaktima, autentičnim naseljima i svi oruđima), do rimskih i vizantijskih građevina i srednjevekovnih manastira i zadužbina, kada je srpska država bila jedna od najjačih sila na ovim prostorima.

Koliko je fascinantno da danas, toliko godina kasnije možemo na ovakav direktan način da se povežemo sa ovako bogatom istorijom naših krajeva; i ovo je ono što je mnogo važno ne samo za nas koji smo domaći na ovim prostorima, već i za sve strance koji vape da upoznaju ovakvu kulturu i tradiciju i istoriju jednog naroda.

Inspiracija za mnoge, i pravo duhovno putovanje – nije čudno da mnogobrojne agencije organizuju duhovno putovanje po Srbiji, gde se obilaze crkve i manastiri određenih krajeva.

Dakle, kada zakoračite u bilo koji deo naše zemlje, videćete neverovatna bogatstva, što prirodna, što ona koja je napravio čovek, ali ono što je što je ostavilo traga, o jednoj vladavini, ljudima, tradiciji, običajima, i nekada kako se živelo.

To su građevine koje su izgradili znameniti ljudi određenog vremena, i kao što ćete da vidite u ovom tekstu, nisu sve građevine, manastiri i crkve izgrađene u srednjeg veku, neke su izgrađene 90-tih ili čak 2000-tih, ali to ne umanjuje njihovu duhovnu vrednost.

Uz sve ovo što smo naveli, konkretno ovde i svedočimo o tome kakav je kulturni i društveni život bio nekada, a takođe videti ove stare građevine znači videti i fenomenalnoj arhitekturi ovog kraja, crkve posebno su predivno ukrašene, i svakako zavređuju pažnju posetilaca.

Srbija, a posebno valjevski kraj, odnosno blizina Divčibara su prepuni ovakvih tragova, i u tome pored ostalih bogatstva i leži čar ovog kraja.

Mnoštvo je što starijih što novijih manastira i crkvi, od kojih su neke izgrađene u srednjem veku, a neke u modernom dobu, ali u svakoj od njih postoji taj zračak prošlih vremena, pa istorijski podaci pokazuju da su na mnogim mestima gde su izgrađene „moderne“ crkve ili manastiri, već bili tragovi nekih starijih duhovnih građevina.

Tako da, prilikom obilaska Divčibara, visoravni na planini Maljen, nemojte prenebregnuti ideju da je ovde, baš u ovom kraju, put manastira koji vredi posetiti, i za tako nešto vam neće biti dovoljan jedan dan ili vikend. Ali je svakako razlog da se vratite ovde i nastavite svoje duhovno putovanje.

Mnogo je razloga zašto biste trebali da obiđete manastire koji se nalaze u ovom kraju, jer ih ima dosta, i svaki od njih krije sopstvenu priču, koji vredi da čujete.

Manastir Lelić

Ovaj manastir je zadužbina Dragomira Velimirovića i njegovog sina Vladike Nikolaja – nalazi se na samo 11 kilometara udaljen od Valjeva. Ranije je ovde bila crkva, ali je zalaganjem Lavrentija koji je bio Episkopa Šabačko valjevske eparhije ovo postao Manastir. Inače selo u kome se nalazi se zove takođe Lelić.

Manastirska crkva je sagrađena od kamena i cigle, ispred je veliki zvonik, kao i crkveni dom. Ima oblik krsta sa kupolom kod centralnog dela hrama.

Vladika Nikolaj je živopis koji je veoma neobičan, i vezani su za njegova tumačenja događaja opisanih u Bibliji. Ovde se nalaze njegove mošti, koje su iz SAD prenete 1992 u Lelićki Manastir.

Tu se nalazi i muzej posvećen Vladici, ali i radionice (duborezačka i ikonopisačka).

Srpske pravoslavne crkve. U manastiru je aktivna i ikonopisačka i duborezačka radionica.

Veliki broj vernika posećuje ovaj manastir svake godine, i tvrdi da pronalazi mir kod moštiju Nikolaja.

Manastir Ćelije

Veoma blizu Valjeva, na samo oko 6 kilometara udaljen od ovog grada, na obali reke Gradac, kojoj je izvor na planini Povlen, jednoj od Valjevskih lepotica.

I ovaj manastir pripada ataru sela Lelić, predeo u kome se nalazi je jako lep, u brdima, i okružen šumom. Manastir je doslovne smešten međ brdima, u kotlini, i šumi, kod reke, i kod planine.

Mnogo se i u prošlosti govorilo o ovome manastiru.

Na izgled deluje potpuno skriveno gotovo nevidljivo, a u stvari je manastir do koga vredi doći.

Neki izvori povezuju ovaj manastir za  13. vek, i kralja Dragutina, za koga se veruje da je bio ktitor manastira Ćelije, dok neke druge informacije govore da je ovaj manastir podigao despot Stefan Lazarević.

Za vreme turske vladavine manastir je bio spaljen pa obnovljen, au 19. veku je ovde bila jedna od prvih škola. Zanimljiva informacija je da su Ćelije ženski manastir, a zajedno čine redovnu stanicu na putu hodočasnika iz svih pravoslavnih zemalja, tokom cele godine.

Manastir Pustinja

Manastir koji se nalazi na samom početku Pustinjske klisure, i koji je blizu sela Poćute, a nalazi se u klisuri reke Jablanice, i ovo je manastir koji pripada Eparhiji Srpske pravoslavne crkve, i predstavlja spomenik kulture, i kao takav ima jako veliki značaj.

Sama reč pustinja jako lepo opisuje ovaj manastir, jer je on potpuno zaklonjen od pogleda, i ne može da se vidi sa reke niti puta, jer je potpuno zaklonjen gustom šumom.

Potpuno je odsečen od svega ostalog, i nije usput nikome ali manastir koji zavređuje vašu pažnju i definitvno ga trebate obići.

Poslednjih nekoliko godina je puno donora pomoglo ovaj manastir, pa je tako renoviran i dodate su mnoge prostorije. Dvorište manastira Pustinja je predivno uređena, ima divnu cvetnu aleju.

Manastir Jovanja

Na samo 7 kilometara od Valjeva, u selu Zlatarić nalazi se ovaj Manastir, blizu pomenutog sela Poćute. Na putu je svih onih koji idu za Bajinu Baštu.

Ovaj manastir je posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, i manastir potiče iz kasnog 15. veka ili ranog 16. veka. Crkva nije velika, a pripada raškom tipu.

Tu se nalazi i spomen česma, zatim zvonik i parohijski dom. Najupečatljivije što se može videti unutar crkve jeste Hristovo raspeće koje se nalazi na severnom zidu. Na južnom zidu je freska Krštenje Isusovo.

Saborna Crkva Vaskrsenja Gospodnjeg

U pitanju je najveći pravoslavni hram u Valjevu, koji prima čak 2000 vernika, i pripada Valjevskoj eparhiji. Posle Hrama Svetog Save ovo je najveći pravoslavni hram u našoj zemlji.

Ovaj hram je posvećen Hristovom vaskrsenju, a smešten je na ušću reka Gradac i Kolubare.

Nije stari hram, njegova izgradnja je počela 1992 – a konačno je izgrađena 2010. kada je dobila svoj konačni oblik i formu.

Crkva Svetog Pantelejmona

U pitanju je crkva koja se nalazi u samom centru Divčibara, a novijeg je datuma. Od samog nastanka Divčibara kao naselja u 15. veku, nema podataka da je tada ovde postojala crkva.

Ideja da se ovde izgradi crkva potiče još iz 30-tih godina prošlog veka. Ipak ideja da se ovde izgradi crkva je stala zbog rata, jer tada nije bilo mogućnosti da se počne sa izgradnjom.

9. avgusta 1995. upravo na Pantelijevdan počela je izgradnja crkve Svetog Pantelejmona. Zidanje je počelo 1998, a 2000. godine je i stavljen krst na kupolu. Iste godine je održana prva liturgija.

Crkva pokrova Presvete Bogorodice

Datira iz 19. veka, a radili su je najpoznatiji umetnici tog vremena. Zvonik je na zapadnoj strani, urađen u stilu klasicizma, dok se u unutrašnjosti crkve najviše ističe ikonostas iz 19. veka, koji je poprilično veliki, i koji je takođe urađen u stilu klasicizma. Radilo se proteklih godina na obnovi crkve, i svake godine ima sve više posetilaca.

Crkva u Miličnici

U pitanju je crkva brvnara, koja pripada opštini Valjevo i izgrađena je u 18. veku. Način na koji je izgrađena ova crkva, služila je kao uzor mnogim drugim crkvama koje su kasnije izgrađene u sličnom stilu.

Obrada detalja, prostorno rešenje su služile kao inspiracija za mnoge druge sakralne objekte koji su izgrađeni kasnije. Ova crkva je postala kulturno dobro, kao i spomenik od velikog kulturnog značaja.

Inače, poznat je podatak da je ova crkva sagrađena na ostacima starije crkve, za koju se veruje da je bila crkva Svetih apostola Petra i Pavla.

Temelj je postavljen 1791. godine, a ime koje se vezuje za izgradnju je Ignjat Petrović.

Manastir Dokmir

U pitanju je manastir koji se nalazi u istoimenom mestu i on je ženski manastir, i puno je stradao u zemljotresu u 18. veku posle čega je obnovljen.

Za vreme Osmanlijskog carstva, ozloglašeni Mahumud Paša Bušatlija je spalio i ovaj manastir do temelja. To je tada bila praksa i u tom periodu su spaljeni mnogi pravoslavni manastiri valjevskog kraja.

Lokacija manastira je predivna, okružen gustom šumom, a do njega se stiže loše asfaltiranim putem, ali se isplati krenuti na put do ovog manastira, jer kako kažu vernici, mir koje se ovde nalazi je jedinstven.

U neposrednoj blizini Dokmira se nalazi osnovna škola namenjena obrazovanju dece iz okolnih sela, koja ima omanji fudbalski teren.

Ovo je bio samo kratak pregled najpoznatijih duhovnih građevina koje postoje u valjevskom kraju i koje su pogodne za obilazak tokom posete Divčibarama, jer je veoma zgodno da sa Divčibara, u bilo kom delu godine svratite u malo širu okolinu u obiđete manastire i crkve ovog kraja. Ukoliko samo odete malo dalje, čeka vas još mnogo toga.

Verujemo da smo vas zainteresovali ovim izborom manastira valjevskog kraja, tu se nalaze i duhovni vodiči koji vas mogu provesti kroz čaroban svet srednjevekovne Srbije, a u svim ovim nabrojanim mestima tu su sveštena lica koja vam na najbolji način mogu preneti poruku, istoriju, i ideju sa ovij svetih mesta.

I ne, ne morate da budete vernik da biste obilazili ovakva mesta, ovo može biti samo još jedan način da putovanje učinite zanimljivijim, dubljim, duhovnijim i lepšim.

Cilj može da bude raznolik – da pronađete duhovno usmerenje od onih koji žive u manastirima, do osećaja duhovne aktivnosti i da doživite jednu vrstu uzvišenih razgovora, i osećaj koji je tu moguć. Svašta ćete naučiti, u to nemamo dileme.

Priče koje ćete ovde čuti, i legende o nastanku i izgradnji ovih svetih mesta, protežu se kroz vekove, ali su i dalje relevantni i zanimljivi, počesto i istorijski tačni.

Kroz ovakve obilaske, iskustva koja stičemo ona obaveštavaju i prosvetljuju posetioce i pomažu da preusmeri njegov zauzet um, a takođe da se osetimo tako mali i ponizni, u odnosu na tako stare građevine koje se odolele zubu vremena, a i dalje nose neku važnu poruku.

Mnogi se ovde sretnu sa svojom dušom i počnu ozbiljnije da promišljaju o sopstvenom životu, što je svi se možemo složiti neophodnost u životu svakog od nas.

Ovde čovek može da sagleda svoje greške, i ako ih dovoljno osvesti da krene dalje kao bolji čovek.

Ovo je možda i najzanimljivija tura koju biste mogli da napravite već sledeći vikend, jer su Divčibare i celi valjevski kraj veoma blizu, na nešto manje od stotinu kilometara od prestonice, čeka vas veliko duhovno bogatstvo.

Srodni tekstovi